Један средовечни имигрант са Малте редовно проводи време у разним баровима у Њујорку, али увек на поду, да би могао да ужива у својој највећој страсти - да га људи газе.  Ђорђо Т. рекао је за "Њујорк тајмс" да је у тој необичној радњи уживао још од малих ногу."Моји пријатељи имали су обичне дечачке снове. Једни су желели да постану лекари или астронаути, други столари, али ја сам одувек једино сањао да будем тепих! Не знам зашто." И тако он сваког дана носи са собом посебан тепих који закачи за леђа (и знак "Згазите на тепих") и, у зависности од гужве, по неколико сати проведе лежећи на поду, док случајни пролазници у чуду пролазе поред њега и понекад му испуне снове. Тако се, у поређењу са људском глупошћу, и свемир понекад чини тако мален. Али, ако ова прича има нешто да каже, онда то једино може бити ово: Сањајте, и можете бити шта год пожелите. Чак и тепих.

Објављено у "Политикоином Забавнику" 20.11.2009.